Katastrofa

Katastrofalne poplave u našoj zemlji. Kao da je došao novi potop. Osećam se dosta iznureno i užasnuto svime što se dešavalo. Za neverovati je kako do ovakve prirodne katastrofe može iznenada doći i do kakvih tragičnih posledica može dovesti.

Advertisements

Prvi post

Danas pročitah na forumu Sposa jednu misao koja mi se prilično dopala. Evo o čemu se radi:

 

Razmišljajući o svemu ovom što nam se u našem pčelarstvu dešava ulazim u dilemu dali ima smisla i dalje pčelariti ili pak dići ruke od svega i na miru provesti ovo malo ostatka života.

Одговор је још јуна 1998. године дао уредник часописа Пчелар Првослав Нешић, и ја до данас нисам нашао бољи одговор на то питање (ако се добро сећам, ово је написано после три лоше године):

„Šta ostaje? Ostaje da razmislimo. Jesmo li postali pčelari da se obogatimo? Oni, koji su u to verovali davno nisu više pčelari. Ili neće više biti. Da kažemo: volimo pčele pa zato pčelarimo. I to su zablude. Toliko truda i žrtava radi ljubavi – koja ne uzvraća. Toga ima samo u romanima, odnosno među romantičarima. Međutim, pčelari i dalje ostaju na nogama. Ali, pravi pčelari. Odgovora, dakle, ipak ima. Pčelar ostaje pčelar. Do kraja života. Zašto? -Nema odgovora! On je u svakom pravom pčelaru.“